Zabeleženo na Danu polja AS hibrida kukuruza u Šimanovcima
HIBRIDI DOSTOJNI IMENA
Više od hiljadu znatiželjnih posetilaca moglo se uveriti u kvalitet i rodnost AS hibrida svih FAO grupa zrenja. Hibrid AS-54 premašio prinos od 13, a AS-72 od 14 tona JUS zrna po hektaru.
U Šimanovcima, u Sremu, na putu za Pećince, 10. septembra u toku prepodneva, slivala se reka automobila i autobusa iz svih krajeva Srbije, da bi prisustvovala berbi AS hibrida kukuruza na oglednoj parceli.
Pohrlili su na kukuruzno odredište proizvođači, ineženjeri, vlasnici poljoprivrednih apoteka, a bilo je i selekcionara konkurentskih semenarskih kuća. A na parceli sve spremno – za crno na belo! Tu su kombajn i vaga da se na licu mesta izmeri obrana količina žutog zrna i da se proračuna koliki je ukupan prinos po hektaru.
Na zvaničnoj tabli, devojke obučene u belim haljinama, upisuju požnjevene prinose svakog od hibrida, počev od onih sa kraćom do onih sa dugom vegetacijom zrenja.
Kada je i poslednja parcela sa AS hibridima obrana, na tabli se moglo videti koji su hibridi dali najveći prinos zrna.
Pođimo redom. Hibrid kratke vegetacije AS-41 imao je prinos od 11,8 tona po hektaru sa 14,1 odsto vlage. AS – 51 je rodio 12,8 tona uz vlagu zrna od 15,2. AS-54 je skrenuo pažnju mnogih posetilaca Dana polja jer je imao najmanje vlage, a prinos zrna je bio više nego solidan – 13,2 tone po hektaru. AS-62 imao je prinos od 13,3 tone i vlažnost zrna 16 odsto, AS-63 je imao manji prinos – 10,7 tona i vlagu zrna 16,6. AS-64, prinos 12,4 a vlaga 18,5. AS-66 je ostvario prinos 13,1 tonu, a vlažnost zrna bila je 19,1. AS-72 je rodio najviše – 14,5 tona uz vlagu zrna 19,5. AS-73 je imao prinos 10,8 tona i vlagu zrna 23,3.
- Na oglednim parcelama primenjena je uobičajena agrotehnika. Predusev pšenica, a pri osnovnoj obradi zemljišta zaorano je mešano đubrivo 8.16.24 u količini 350 kilograma po hektaru, a u proleće je rano zatvorena brazda i sačuvana zimska vlaga u zemljištu. Setva je obavljena 10. aprila na dubini 6-7 cm, a usev je u proleće prihranjen sa 250 kg uree po hektaru. Kukuruz je štićen od korova Acetosavom u periodu posle setve a pre nicanja i Matonom u fazi porasta biljaka sa tri do pet listova. Lišće useva je dva puta tretirano i tečnim đubrivom Vuksalom – objašnjava dr Nenad Vasić, selekcionar AS hibrida.
Prisutni poljoprivrednici na Danu polja nisu bili samo oduševljeni izgledom i prinosom AS hibrida na oglednim parcelama, već su iskazivali zadovoljstvo kvalitetom i rodnošću klipova AS hibrida na sopstvenim parcelama.
Živorad Šošić-Cane iz Osipaonice u Pomoravlju dosad je sejao hibride drugih proizvođača samo NS hibride, ali pojavom AS hibrida na tržištu, opredelio se za setvu hibrida AS-63 i AS-72. U potpunosti je zadovoljan očekivanim prinosima, a za narednu setvu isprobaće i hibrid AS-73 na površini od jednog hektara.
Milenko Panić iz Nadalja u Bačkoj dve godine uzastopno isključivo seje AS hibride. Na površini od 12 hektara seje AS-73, AS-72, AS-62, a narednog proleća će da zaseje i hibride AS-66 i AS-41. Klipove skida beračem, a silira i cele biljke, jer je uočio da silažu spravljenu od AS hibrida stoka rado jede.
Momčilo Rajković iz Viteževa kod Žabara, ovog proleća je zasejao 15 hektara AS hibridima. U zavisnosti od terena na kojima se nalaze setvene parcele opredelio se za Hibride AS-62, AS-73, AS-41 i AS-51. Sklop biljaka nije bio manji od 60 hiljada biljaka po hektaru i uprkos slabijem nicanju i lošijoj proizvodnoj godini sa malo padavina, zadovoljan je prinosima. Berbu obavlja u zrnu, a planira da kupi specijalni silo-kombajn jer se uverio u dobar kvalitet silažne selekcije AS hibrida. Sklopio bi, kaže, ugovor sa nekom mlekarom koja kooperira sa proizvođačima mleka, jer mu se ne isplati siliranje sa površine manje od 50 hektara.
Rade Đurić iz Porodina kod Žabara, osim silažnog, sejao je AS-51 i obrao 6,5 vagona u klipu, uprkos suši u toku vegetacije. Klipovi su bili krupni i sa malo vlage.
Imre Berček, iz Starog Bečeja sejao je AS hibride na deset jutara. Berbu još nije obavio, ali veruje da će hibridi AS-41 i AS-51 dati prinos oko vagon zrna po hektaru, a hibridi kasnije vegetacije AS-62 i AS-72 obećavaju prinos između 12 i 13 tona zrna po hektaru.
M.P.
Tabela prinosa sa ogleda
Dan polja, 10.9.2009, Šimanovci
|
| Redni broj |
Hibrid |
Sklop u berbi |
Procenat vlage (%) |
Prinos zrna JUS (t/ha) |
| 1. |
AS41 |
59900 |
14,1 |
11,772 |
| 2. |
AS54 |
54700 |
13,5 |
13,171 |
| 3. |
AS51 |
50800 |
15,2 |
12,795 |
| 4. |
AS62 |
50800 |
16,1 |
13,356 |
| 5. |
AS63 |
50800 |
16,6 |
10,737 |
| 6. |
AS64 |
50800 |
18,5 |
12,410 |
| 7. |
AS EXP 65 |
50800 |
19,6 |
12,799 |
| 8. |
AS EXP 66 |
50800 |
19,1 |
13,103 |
| 9. |
AS72 |
50800 |
19,5 |
14,152 |
| 10. |
AS73 |
47000 |
23,3 |
10,830 |
Primenjena agrotehnika: Osnovna obrada zemljišta izvedena je u jesen, na dubinu od 35 cm, a predusev je bila pšenica. Sa osnovnom obradom izvršeno je đubrenje kombinovanim đubrivom NPK (8:16:24), u količini od 350 kg/ha. Predsetvena priprema zemljišta obavljena je dve nedelje pre setve. Dopunsko đubrenje izvršeno je UREA-om u količini od 250 kg/ha. Kukuruz je posejan 10. aprila, na dubinu od 6 cm. Posle setve, a pre nicanja useva primenjen je tretman herbicidima: GLIFOSAV 5 l/ha i ACETOSAV 2 l/ha. Nakon nicanja useva u fazi 3-5 listova izvršeno je tretiranje MATON-om u količini 0,6 l/ha. Međuredno kultiviranje useva (špartanje) izvršeno je u dva prohoda. U toku vegetacije usev je dva puta prihranjen folijarnim đubrivom. Prva prihrana obavljena je WUXAL SUPER-om (2 l/ha) u fazi 5-6 listova, a druga WUXAL BORON-om (2 l/ha) u fazi 7-8 listova kukuruza. Usev je gajen u uslovima suvog ratarenja.
|
