Uspeh i profitabilnost proizvodnje goveđeg i ovčijeg mleka i mesa u velikoj meri zavisi od toga kakva je silaža, te se kao krucijalno pitanje postavlja kako do dovoljnih količina dobre silaže?

Kukuruz se nedvosmisleno pokazao kao najbolja poljoprivredna biljka za spremanje silaže i ishranu preživara, kako po količini tako i po kvalitetu, u našim agroekološkim uslovima. Po svim merilima je daleko ispred svih drugih mogućih poljoprivrednih biljaka, kao što su sirak i druge.

Silaža – proizvodnja kroz 2 ključna koraka

U proizvodnji visoko kvalitetne silaže imamo 2 glavna dela ovog procesa. Prvi je proizvodnja zelene biljne mase na njivi, a drugi je obrada te zelene biljne mase u silo jamama i dobijanje gotove silaže. Oba dela ovog procesa su usko povezana i samo dobro urađena oba dela rezultiraju dovoljnom i dobrom proizvedenom silažom.

Što se tiče proizvodnje zelene biljne mase na njivi, pored tehnologije i uslova proizvodnje, najlakše i najdirektnije možete uticati na izbor hibrida za proizvodnju silaže. Postoje značajne razlike u kukuruzu od kog se sprema silaža, tako da postoje i značajne razlike u kvalitetu silaže.

LEAFYMax AS hibridi za spremanje visoko kvalitetne silaže

LEAFYMax AS hibridi su isključivo namenjeni za spremanje visoko kvalitetne silaže od cele biljke kukuruza. Naziv lisnati (LEAFYMax) su dobili po prirodnom genu koji utiče na formiranje listova (12 listova i više iznad klipa), što nije slučaj kod običnih hibrida.

Visok kvalitet silaže ovih hibrida dolazi usled smanjenog sadržaja lignina (komponenete celuloze) u biljci kukuruza, što značajno povećava svarljivost i iskorišćenje spremljenog hraniva. Komušina na klipu je zbijena, veoma sporo otpušta vlagu iz zrna, te produžava optimalno vreme za spremanje silaže. Klip je krupan sa krupnim zrnom, mekog endosperma (brašnavo zrno), te se kao takvo lako vari od strane životinja.

Selekcija silažnih hibrida ciljano unapredjuje hibride čija cela biljka mora biti što svarljivija, dok je fokus kod klasičnih hibrida samo zrno.

Izborom LEAFYMay AS silažnih hibrida kukuruza proizvođači dobijaju:

• Visok prinos silaže cele biljke
• Pouzdanu proizvodnju kvalitetne silaže
• Duži period za spremanje silaže u odnosu na druge hibride
• Visoku svarljivost sirovih vlakana i skroba
• Mogućnost korišćenja silaže nakon veoma kratkog vremena posle košenja
• Mogućnost povećanja količine silaže i zamene drugih hraniva u obrocima
• Veću količinu i bolji kvalitet mesa i mleka.

U ovoj proizvodnoj sezoni možete izabrati sledeće LEAFYMay silažne hibride: AS144S (FAO400), AS160 (FAO620), AS170 (FAO600) i AS180 (FAO700).

Kada je u pitanju dobra silaža kukuruza – ovo sigurno treba da znate

Pored pravilnog izbora hibrida u procesu proizvodnje dobre zelene mase na njivi, bitno je obratiti pažnju i na sledeće kritične momente: vreme košenja silažnog kukuruza, visinu košenja i dužinu sečenja biljke kukuruza.

Kukuruz se silira u fazi voštane zrelosti zrna. Najbolje vreme za siliranje je kada se mlečna linija na zrnu kukuruza nalazi na 1/3 do 1/2 od vrha zrna. Tada cela biljka ima ukupno između 30-40% suve materije. U toj fazi je najpovoljniji udeo klipa u masi cele biljke i kreće se i do 40%. Ako se ubiraju biljke sa nižim udelom suve materije znatno se smanjuje prinos po jedinici površine. Idealno je ako se silira sa 35% suve materije, jer se dobija 97% od ukupnog mogućeg prinosa.

Nakon kasne voštane zrelosti menja se i opada kvalitet nakupljene suve materije, posebno se povećava sadržaj lignina, što direktno utiče na smanjenje svarljivosti silaže i time smanjuje njeno iskorišćenje.

Optimalna visina košenja kukuruza je na 40 cm. Skidanjem cele biljke kukuruza na ovoj visini dobijamo silažu sa nižim sadržajem lignina, a samim tim je i bolja svarljivost silaže. Značajna prednost je i u minimalnom sadržaju zemlje i zagađenja. Oštri noževi su preduslov dobrog sečenja silaže. Oko 60% dela silaže treba da ima dužinu odsečka od 0.8 do 1.9 cm, a ostalih 40% od 0.2 do 0.8 cm. Procenat nagnječenih zrna treba da je oko 95%. Cela zrna životinje ne mogu da iskoriste.

Na šta posebno obratiti pažnju kod obrade zelene mase u silo jamama?

Što se tiče obrade zelene biljne mase u silo jamama treba obratiti posebnu pažnju na sledeće kritične momente: pakovanje silaže, primena sredstava za inokluaciju i zatvaranje gotove silo jame.

Sabijanje silaže je od velike važnosti za brzo oduzimanje kiseonika iz silažne mase i započinjanje anaerobne faze mlečno kiselinskog vrenja. Istiskivanjem kiseonika iz silažne mase sprečava se rast aerobnih mikroorganizama, kao što su kvasci, plesni, buđ i truležne bakterije, koji loše utiču na kvalitet silaže i zdravlje životinja.

Stepen izuzimanja kiseonika iz silaže zavisiće od gustine pakovanja tj. sabijanja silaže. Gustina pakovanja je funkcija težine traktora, vremena utrošenog na pakovanju po toni (tipično 1 do 3 minuta/toni kod velikih proizvođača), sadržaja suve materije u silaži (idealno 30% do 35%), debljine slojeva pri rasplaniravanju (15 do 30 cm) tokom faze sabijanja i sposobnosti da se mašine dobro rasporede na silosu. Stepen sabijanja ima direktan uticaj na gubitak suve materije tokom fermentacije i nakon otvaranja silosa. Ukoliko se pravi prekid punjenja, sabijanje bi trebalo ponoviti pre nastavka punjenja, radi što boljeg sabijanja silaže i izuzimanja kiseonika.

Bakterijski inokulanati koriste se za pojačanje korisne fermentacije i bolje čuvanje silaže u nepovoljnim uslovima. Značajno smanjuju gubitak suve materije i povećavaju hranljivu vrednost silaže. Zatvaranje spremljene silo jame ili trenča treba uraditi odmah po završetku posla i to najbolje odgovarajućom plastičnom folijom. Da bi se folija “priljubila” uz silažu najbolje je preko nje staviti tanak sloj peska (5-6 cm), ili guma, jedna do druge.

Nakon ovako dobro izvedenog postupka spremanja visoko kvalitetne kukuruzne silaže ona može trajati i nekoliko godina bez bitnije promene kvaliteta i kvantiteta. Kada se načne jedna silo jama posebnu pažnju treba obratiti na način svakodnevnog izuzimanja silaže, jer ukoliko se ovo radi pogrešno, može doći do brzog propadanja spremljene silaže i ceo prethodni trud je doveden u pitanje.

Sprečite da se silaža pokvari

Pri otvaranju silosa silaža se izlaže uticaju vazduha. Tada postaje idealan medijum za prorast kvasaca, plesni i drugih truležnih mikroorganizama, što rezultira sekundarnom fermentacijom (kvarenje silaže). Da bi se smanjilo kvarenje silaže front izuzimanja silaže na trenču treba da je ravan i gladak od dna do vrha, a površinu izloženu vazduhu treba minimizirati.

Dnevno treba izuzimati sa cele površine minimalno 15 do 30 cm, a leti 40 cm i više. Najbolje je silažu uzimati specijalnim utovarivačem (block caterr) ili frezom. Ako se uzima prednjim utovarivačem treba ići odozgo na dole sloj po sloj, da se silaža ne uruši ili naprave pukotine kroz koje prodire vazduh i stvara okolina pogodnu za kvarenje silaže i za stvaranje mikotoksina.

Autor: dr Nenad Vasić